Page 17 - Krilo7-8

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСТ, ЈЕЗИК, КУЛТУРУ И ИЗУЗЕТНОСТ

Светлана Буђен
17

СТАНИ СТАНО

Стани Стано,
ти не куни име своје,
не затири земљи сузе,
и не куни пусто поље,
ни крш овај каменити.
Ти не бацај горки камен
што је срце у прах стук’о
и не куни земљу црну...
црне очи Миломира,
благу душу Василија
и Лазове руке миле,
што су земљу пригрлиле,
што су некад’ твоје груди
уста чедна задојиле.
Ти не куни, моја Стано,
пјесму младу дјевојачку,
и румене усне, Стано,
што љубише некад давно.
Те јабуке, три румене,
што су земљи кршевитој,
младе, чиле, плод ставиле,
што су јадна, моја Стано
младост своју изгубиле,
а тебе су несретнице
у црнину закориле.

Broj 7-8, XII/2022.