Page 7 - Krilo - Broj 05

ПР ВА СТРА НА КРИ ЛА

Оп шти пре глед и по глед на кул ту ру и књи жев ни жи вот учи ни ти до ступ ним,
за ин те ре со ва ни ма у ло кал ној и ши рој за јед ни ци – Кра гу јев цу и Ср би ји, не мо же
се сме сти ти на две ста стра ни ца јед ног бро ја Кри ла. Кул тур но и књи жев но ства-
ра ла штво афир ми са них ства ра ла ца и оних ко ји тим пу тем тек кре ћу, у при ка зу,
ма ко је вр сте, мо же се до жи ве ти и схва ти ти са мо у мно го стру ким по гле ди ма
и умо ва њи ма. Због то га Ре дак ци ја, с ве ли ким ри зи ком и су бјек тив ним жа ром,
би ра да при ка же оне учин ке кул ту ре, књи жев но сти, је зи ка и из у зет но сти ко ји
ба шти ну, дру штве но би ће и бив ство чи не бо љим, леп шим и сми сле ни јим. Уз
су ко бља ва ње са на зад ним, при ми тив ним, уским, ху љин ским, грам зи вим или
штет ним, у ма ком сми слу, Кри ло над ле ће и по ка зу је ши ри ну и ле по ту кул тур-
ног, књи жев ног, је зи ко слов ног и ми са о ног су бли ма та за ви ча ја и отаџ би не.
Књи жев ни ци су се опро сти ли од 45. па три јар ха Срп ске пра во слав не
цр кве, Ње го ве све то сти Ири не ја, ко ји се 2012. и 2014. го ди не, а у ви ше при ли-
ка, обра ћао књи жев ној бра ти ји по ка зу ју ћи из вор све тло сти и све то сти Све тог
Са ве, веч но сти ис точ ног из во ра ду хов не и бив стве не вред но сти: ве ри, на ро ду,
др жа ви и љу ба ви.
У ле то 2020. го ди не про бу ди ла се сна гом зна чај на ску пи на по је ди на ца, ин-
сти ту ци ја и удру же ња с од луч но шћу да се вре дан срп ски је зик и вред на срп ска
књи жев ност пре не су, опа жа њем и до стиг ну ап стракт ним ми сли ма, до ла зе ћим
ге не ра ци ја ма. И ис пра ви, ако се мо же, по гре шно за кљу чи ва ње о ле по ти, до бру
и сми слу, де ла на ше кул ту ре, сло бо де и ду ха.
Тр шић ке де кла ра ци је, кон фе рен ци је и де ба те о срп ском је зи ку, књи жев но-
сти и на ста ви књи жев но сти, у ко ји ма је уче ство ва ла и Ка те дра за срп ски је зик
Фи ло ло шко-умет нич ког фа кул те та у Кра гу јев цу, по зи ва ју стру ку, на у ку и све ко-
ли ки ми сле ћи на род и ин те лек ту ал не знал це (ра ди се о са знај ним, вред но сним,
он то ло шким, гно се о ло шким и ег зи стен ци јал ним пи та њи ма) да у по тра зи за
про фи том не по ста не мо „иди о ти си” и не по треб ни се би, оно ме што је смо.
На дру гој стра ни Кри ло уви ђа да се ја ви ла на је зда не сми сле ног и не у ког,
на ро чи то су же ног, ло кал ног, псо вач ког го во ра и пи сма ко је ну де на зо ви књи-
жев ни ци, на уч ни ци и рад ни ци у кул ту ри, про све ти и ме ди ји ма; ма фи ја ши,
„ко мен ди ја ши”, тр гов ци штам пом и књи гом, тај ку ни с бо га тим ра чу ни ма и
по др шком из злу ра дих де ло ва ино стра них цен та ра кул ту ре да се за там њу је
би стри на ума, кул тур на ба шти на и нор мал ност на чи на жи во та.

7